Transformativno liderstvo

Transformativno liderstvo je teorija liderstva u kojoj lider i tim rade zajedno izvan svojih direktnih interesa i dobitaka. Nakon što identifikuje neophodne promene, lider kreira plan za vođenje procesa promena zajedno sa svojim zaposlenima. Transformativni lider je angažovan, ohrabruje i služi kao inspiracija i uzor svojim zaposlenima.

Kao porodična firma koja posluje na 21 tržištu, stalno radimo na razvoju sopstvenog liderstva. Ali takođe sarađujemo sa preduzetnicima i poslovnim liderima već 50 godina. Zato dozvolite nam da vam pomognemo sa enterijerom vašeg radnog mesta – i doprinesemo vašem razumevanju zdravog liderstva, tačnije, transformativnog liderstva.

Šta je transformativno liderstvo?

Teoriju transformativnog liderstva razvio je krajem 70-ih Džejms Makgregor Berns i zasnovana je na ideji da inspirativni lider motiviše zaposlene da rade na ostvarivanju kolektivnih ciljeva. Izgradnjom poverenja i služenjem kao uzor, lider neguje bezbedno radno okruženje u kojem se svaki zaposleni podstiče da razvija i poboljšava svoje performanse. Makgregor Berns je izjavio da „lideri i sledbenici pomažu jedni drugima da napreduju ka višem nivou morala i motivacije“.
Bernard M. Bas je dalje razvio model osamdesetih godina i formulisao četiri elementa koja se sada mogu smatrati temeljem transformativnog lidera:

Četiri elementa transformativnog liderstva:

Model uzora: lider postaje verodostojan moralni uzor zaposlenima tako što daje dobar primer i živi po sopstvenim vrednostima.
Inspirativna motivacija: lider predstavlja jasne vizije i ciljeve koji motivišu i inspirišu, pomažući zaposlenima da vide kako doprinose široj slici.
Intelektualna stimulacija: lider podstiče zaposlene da osmisle sopstvene ideje o tome koje promene treba napraviti da bi se postigle postavljene vizije.
Individualno razmatranje: lider pokazuje iskreno interesovanje za svoje zaposlene i njihove ciljeve. Lider takođe osigurava da zaposleni imaju prave veštine za obavljanje svog posla i da se stoga osećaju motivisano.

Motivacija kroz teoriju samoodređenja

Teorija samoodređenja (TSO) je psihološka teorija o ljudskoj motivaciji, blagostanju i ličnom razvoju i kako na ove faktore utiču okolnosti u našem okruženju. Ona sugeriše da ljudi prirodno teže da rastu, razvijaju se i funkcionišu optimalno. Teorija samoodređenja fokusira se na tri osnovne psihološke potrebe: autonomiju, kompetentnost i povezanost. Takođe postulira dva fundamentalna tipa motivacije: unutrašnju motivaciju i spoljašnju motivaciju.

Kombinovanje transformativnog modela i teorije samoopredeljenja je dobar način da se spoje četiri elementa transformativnog liderstva i način motivisanja zaposlenih.

Transformativno ili pseudotransformativno vođstvo?

Teško je razlikovati transformativnog lidera od pseudotransformativnog lidera. Pošto se model fokusira na lidera koji ne razmatra ličnu korist, lične karakteristike su bitne u meri u kojoj je stil vođstva autentično transformativan. Spolja, može izgledati kao da pseudotransformativnog lidera pokreće nesebična težnja za dobrobit kompanije i zaposlenih, ali to ne znači da je unutrašnja motivacija, ili cilj, isti.

Prednosti i mane

Kao i kod svih teorija liderstva, postoje i pozitivne i negativne strane transformativnog liderstva. Nije pogodno za sve zaposlene ili radna mesta.

Postoji nekoliko prednosti modela transformativnog liderstva, kako na individualnom tako i na organizacionom nivou:

Povećano angažovanje: transformativno vođstvo može dovesti do većeg angažovanja, radnog morala i timskog duha jer ima za cilj da osnaži i motiviše zaposlene.
Pojačana kreativnost: podsticanjem otvorenog uma i kreativnog razmišljanja, transformativno vođstvo može dovesti do novih ideja i rešenja.
Poboljšani radni učinak: transformativni lideri mogu inspirisati zaposlene da prevaziđu sopstvena očekivanja, što može rezultirati poboljšanim učinkom.

Uprkos brojnim prednostima, transformativno vođstvo može imati i mane:

Oduzima mnogo vremena: transformativno vođstvo može oduzeti mnogo vremena jer zahteva od vođe da bude aktivno uključen u razvoj i ciljeve svakog pojedinačnog zaposlenog.
Nedostatak strukture: transformativno vođstvo može dovesti do brzih promena i nedostatka jasnih smernica, što može stvoriti dvosmislenost, zabunu i stres za zaposlene.
Rizik od prekomernog optimizma: transformativni lideri ponekad mogu biti previše optimistični i potceniti rizike, što može dovesti do loših odluka i negativnih posledica.

Zaključak:

Transformativno liderstvo, koje je razvio Džejms Makgregor Berns, je metod liderstva gde lideri i zaposleni rade zajedno izvan svojih individualnih dobitaka kako bi stvorili promene i postigli kolektivne ciljeve. Uloga lidera je da angažuje, ohrabri i osnaži svoje zaposlene, kako kao grupu tako i pojedinačno. Transformativno liderstvo se zasniva na četiri elementa: delovanju kao uzor, pružanju inspirativne motivacije, pružanju intelektualne stimulacije i pokazivanju individualnog uvažavanja.