bez PDV-a
Isporuka po dogovoru14 dana rok za povrat robe7 godina garancije
014 248 838info@asimpeks.com
 
Žensko liderstvo i kaizen metod - kako je postao uspešan - how it became a success

Žensko liderstvo i kaizen metod - kako je postao uspešan

Kako je biti žena lider u proizvodnom okruženju? U fabrici koja je iz male stolarske radionice izrasla u radno mesto sa preko 250 zaposlenih, ni manje ni više. Za Violetu Kovalik, radi se o ravnoteži samopouzdanja i znanja, pomešanoj sa osobinama ličnosti koje se smatraju tipično ženskim – i kaizen metodom.
U industriji kojom često dominiraju muškarci, ženi može biti teško biti šef. Ali za Violetu Kovalik iz fabrike nameštaja AJ (AJFF) u Poljskoj, nema sumnje da to što je žena vidi kao prednost u svojoj menadžerskoj i liderskoj ulozi. Sa 15 godina iskustva u kompaniji i unapređenjem u direktora pogona u oktobru 2022. godine, ona veruje da su upravo neke od klasičnije ženskih osobina ličnosti koje poseduje doprinele njenom uspehu u toj ulozi u protekloj godini.

„Osvrćući se na svoju karijeru u proizvodnoj industriji, shvatam da je najteži deo bio postizanje uravnoteženog nivoa samopouzdanja i znanja. Trebalo mi je vremena da shvatim da su tipično ženske osobine, poput sagledavanja tuđih potreba, osetljivosti, strpljenja i spremnosti na pronalaženje kompromisa, podjednako neophodne u poslovanju kao i tehničko znanje.“

Ona veruje da ove karakteristike pomažu u održavanju ravnoteže u razvoju kompanije. „Najveće prepreke koje vidim leže u nama samima; njihovo prevazilaženje i verovanje u našu intuiciju daje nam šansu da sledimo svoj put, uprkos stereotipima koji nas okružuju.“

U AJFF-u, četiri od sedam članova rukovodstva su žene, što Violeta smatra dobrom ravnotežom u raspodeli. Zajedno vode fabriku u Redžikovu, koja se nalazi nedaleko od malog poljskog grada Slupska, a koja je deo AJ grupe od 1996. godine. Tamo proizvode većinu drvenog nameštaja AJ Produkter, u fabrici koja je nedavno proširena i sada obuhvata ukupno 27.000 kvadratnih metara između proizvodnog pogona i skladišta.

Kajzen i vitka proizvodnja 

Ono što je nekada bila mala stolarska radionica, danas je fabrika koja svake nedelje šalje oko 25-30 kamiona nameštaja u centralno skladište kompanije AJ Produkter u Švedskoj. Predvođena Violetom Kovalik, fabrika se stalno razvija kako bi se optimizovala proizvodnja i poboljšali procesi, ali i kako bi se poboljšao način upravljanja kompanijom.

„Naša organizacija ima integrisani sistem upravljanja zasnovan na kontinuiranom poboljšanju. Ovo je takođe jedna od osnovnih vrednosti naše kompanije, tako da su nam kaizen i lin metodologija veoma važni.“

Kaizen potiče od japanske reči za poboljšanje i predstavlja koncept u poslovnom menadžmentu. Reč je o težnji ka kontinuiranom razvoju kroz mnoge manje modifikacije, a ne kroz velike i radikalne. To može biti kroz poboljšanje zdravlja i dobrobiti zaposlenih ili skraćivanjem nepotrebno dugih radnih procesa. Cilj je smanjenje otpada, na primer u proizvodnji. Kao i kaizen, vitka proizvodnja je takođe bio japanski izum. Termin je skovao industrijski inženjer Taiči Ono nakon Drugog svetskog rata kada je japanska vojna industrija pretvorena u civilnu proizvodnju. Vitka proizvodnja je metoda rada usmerena na pojednostavljivanje metoda rada, eliminisanje otpada i maksimiziranje produktivnosti. To postiže tako što proizvodnju čini „viđom“, na primer, u smislu nepotrebne potrošnje vremena i suvišnih resursa.

U AJFF-u, kaizen i lin su podrazumevani u celom poslovanju i predstavljaju način da se uvek ostane u prvom planu i bude spreman da se reaguje kada je u pitanju proizvodnja. Svaki proces se prati dnevno, nedeljno, mesečno i godišnje. Ukoliko se ciljevi ne ispune, odmah se preduzimaju mere za poboljšanje procesa i postoji aktivna saradnja sa svakim odeljenjem unutar organizacije kako bi se eliminisala odstupanja..

U proizvodnim halama se koriste IT sistemi, ali i fizičke procesne table u obliku Kamišibaj tabli, tako da rukovodioci odeljenja mogu brzo da dobiju pregled trenutne situacije na proizvodnom pogonu.
„Svakog dana, svi menadžeri obilaze sva fabrička odeljenja i dobijaju pregled dnevnog rada. Zatim razmatraju i razgovaraju o temama kao što su bezbednost na radu, kvalitet, dostupnost, tehnička pitanja i problemi sa održavanjem. Na tablama procesa, sami zaposleni u fabrici takođe mogu da obeleže, na primer, ako se pojavio problem u nekom koraku proizvodnje, što se zatim preispituje tokom dnevnih obilazaka“, kaže Violeta.

Trenutno rade na digitalizaciji procesnih tabli kako bi sve bilo dostupno onlajn i moglo se prikazivati na televiziji, nadamo se pre kraja godine.

Najsavremenija tehnologija

U 2021. godini, u proizvodnji je implementiran sistem pod nazivom Proxia, koji se sastoji od tri procesa, MES (Sistem za izvršenje proizvodnje), CMMS (Kompjuterizovani sistem za upravljanje održavanjem) i APS (Napredni sistem za planiranje).

„Tokom proizvodne nedelje, proizvedemo ukupno oko 3500 porudžbina. Zahvaljujući sistemu, možemo da kontrolišemo svaku proizvodnu porudžbinu do sekunde i da pratimo funkciju mašina.“

Pored toga, postoje Proxia računari koje osoblje koristi na svakoj radnoj stanici gde se sav rad kontinuirano beleži tokom celog dana. To znači da se sve snima i može pratiti u realnom vremenu, tako da tačno znaju u kojoj se fazi proizvodnje nalaze.

„Ako dođe do iznenadne greške u mašini ili se pojavi problem u fabrici, odmah dobijem poruku o tome i možemo odmah da preduzmemo mere“, kaže Violeta.

Svako može doprineti i uticati

Još jedan način na koji tim radi efikasno i razvija se jeste da omogući zaposlenima da učestvuju i utiču. Zaposleni u AJFF-u se podstiču da iznesu svoje predloge za poboljšanja, bilo da se radi o sistemima sa kojima rade ili manjim stvarima koje utiču na njihov svakodnevni život na poslu. Aneta Magdziarek, menadžerka za ljudske resurse u AJFF-u, smatra da je važno da zaposleni osećaju da imaju priliku da doprinesu i razviju kompaniju. Oni koji rade u kompaniji vide stvari iz drugačijih perspektiva i uglova od supervizora, i to je nešto što menadžerski tim želi da iskoristi.

Manager talks to worker on factory floor
„Imamo sistem na procesnim odborima gde svako može da napiše ideju. To može biti bilo šta, od zdravstvenih i bezbednosnih pitanja do pitanja životne sredine. Nakon toga, mi u menadžmentu razgovaramo o predlozima i šta bismo mogli da uradimo sa njima. Ako ideja dovede do nečeg konkretnog, zaposleni koji je došao na ideju dobija neku vrstu bonusa.“

Biti prisutan kao vođa

Za Violetu je važno da zaposleni osećaju da su ona i drugi u menadžerskom timu, uključujući šefove odeljenja, prisutni tokom svakodnevnog rada. Većinu vremena tokom svog radnog dana ona je u kancelariji, ali se trudi da svakodnevno obiđe fabriku na oba proizvodna sprata, čak i ako je to samo da proveri situaciju i malo porazgovara sa zaposlenima.

„Tokom smena, šef odeljenja uvek ima kratak završni sastanak kako bi se pregledali zadaci i postavili ciljevi. Međutim, važno je i da se mogu voditi spontani razgovori sa osobljem. Proizvodnja je srce kompanije, ali najvrednija stvar koju imamo su naši zaposleni.“

MES (Manufacturing Execution System) je računarski sistem za upravljanje proizvodnjom koji koriste proizvodne kompanije.

CMMS (Kompjuterizovani sistem za upravljanje održavanjem) je softver koji pomaže u planiranju, praćenju i upravljanju radovima na održavanju različitih vrsta mašina, vozila i druge imovine.

APS (Napredni sistem planiranja) je sistem planiranja koji pomaže kompanijama da optimizuju svoju proizvodnju, distribuciju i skladištenje.