Dešifrovanje koda: 7 koraka za postizanje ravnoteže između posla i privatnog života
Da li postoji ravnoteža između posla i privatnog života u vašem životu? Ili bi vam dobro došlo nekoliko dodatnih sati dnevno da sve funkcioniše zajedno?
Neophodna ravnoteža između posla i privatnog života
Koncept ravnoteže između posla i privatnog života potiče iz SAD, a u Dansku je ozbiljno stigao oko 2005. godine, kada su ljudi počeli da se nose sa preovlađujućom radnom kulturom - to je bilo vreme kada je posao imao prvi prioritet, a porodica, prijatelji i hobiji su mogli da se uklope u vreme koje je inače preostalo nakon završetka radnog dana.
To je prema rečima Hele Rosdal Lund, direktorke Centra za ravnotežu između posla i privatnog života. Ona savetuje širok spektar kompanija o primeni ravnoteže između posla i privatnog života za zaposlene na radnom mestu. Jer za tim postoji velika potreba, kaže ona.
„Radi se o činjenici da kao ljudsko biće morate imati osnovnu ravnotežu u životu, jer u suprotnom ne možemo da se držimo zajedno – samo pogledajte statistiku o stresu. Skoro 30 odsto Danaca ima visoke rezultate na skali stresa prema Danskoj zdravstvenoj upravi, a to pokazuje da imamo previše lopti u vazduhu – i na poslu i u privatnom životu“, kaže ona i objašnjava.
„U velikoj meri se radi o strukturiranju svakodnevnog života i svesnosti da jednostavno ne možete postići sve. Morate više dati prioritet važnim stvarima u životu, a zatim naučiti da kažete ne mnogim drugim stvarima.“
To je prema rečima Hele Rosdal Lund, direktorke Centra za ravnotežu između posla i privatnog života. Ona savetuje širok spektar kompanija o primeni ravnoteže između posla i privatnog života za zaposlene na radnom mestu. Jer za tim postoji velika potreba, kaže ona.
„Radi se o činjenici da kao ljudsko biće morate imati osnovnu ravnotežu u životu, jer u suprotnom ne možemo da se držimo zajedno – samo pogledajte statistiku o stresu. Skoro 30 odsto Danaca ima visoke rezultate na skali stresa prema Danskoj zdravstvenoj upravi, a to pokazuje da imamo previše lopti u vazduhu – i na poslu i u privatnom životu“, kaže ona i objašnjava.
„U velikoj meri se radi o strukturiranju svakodnevnog života i svesnosti da jednostavno ne možete postići sve. Morate više dati prioritet važnim stvarima u životu, a zatim naučiti da kažete ne mnogim drugim stvarima.“
Radi se u velikoj meri o strukturiranju svakodnevnog života i svesnosti da jednostavno ne možete postići sve. Morate više dati prioritet važnim stvarima u životu, a zatim naučiti da kažete ne mnogim drugim stvarima.
Helle Rosdahl Lund, direktør, Center for Balance mellem Arbejdsliv og FamilielivHelle Rosdahl Lund daje 7 konkretnih saveta za postizanje bolje ravnoteže između posla i privatnog života:
1. Dajte prioritet
Naravno, to već radite, ali budite svesni da birate da radite, a da ne radite stvari još više, kako biste postali bolji u tome da kažete da i ne pravim stvarima - i privatno i na poslu. Na primer, možda bi bilo dobro da pitate šefa koji zadaci imaju najveći prioritet, kako biste svoje vreme koristili najpametnije.
2. Struktura
Mnogi ljudi imaju tendenciju da budu vremenski optimizatori, a to znači da uvek pratimo dnevni raspored. Na primer, dobar je savet da unesete dodatno vreme u svoj kalendar pre i posle sastanka. Ovo će vam omogućiti da se pripremite pre sastanka i da pratite sve specifične tačke nakon sastanka.
3. Usklađivanje očekivanja
Uskladite očekivanja - i sa svojim timom na poslu i sa porodicom ili prijateljima. Na ovaj način nećete nikoga razočarati. Neki ljudi treba rano da pokupe svoju decu, dok drugi možda treba da idu na slobodnu aktivnost. Svima su potrebne pauze, i to nije nužno igra sa nultim zbirom. Poštujte međusobne životne faze. Na primer, bake i deke mogu zakasniti i zato što su čuvali svoje unuče.
Naravno, to već radite, ali budite svesni da birate da radite, a da ne radite stvari još više, kako biste postali bolji u tome da kažete da i ne pravim stvarima - i privatno i na poslu. Na primer, možda bi bilo dobro da pitate šefa koji zadaci imaju najveći prioritet, kako biste svoje vreme koristili najpametnije.
2. Struktura
Mnogi ljudi imaju tendenciju da budu vremenski optimizatori, a to znači da uvek pratimo dnevni raspored. Na primer, dobar je savet da unesete dodatno vreme u svoj kalendar pre i posle sastanka. Ovo će vam omogućiti da se pripremite pre sastanka i da pratite sve specifične tačke nakon sastanka.
3. Usklađivanje očekivanja
Uskladite očekivanja - i sa svojim timom na poslu i sa porodicom ili prijateljima. Na ovaj način nećete nikoga razočarati. Neki ljudi treba rano da pokupe svoju decu, dok drugi možda treba da idu na slobodnu aktivnost. Svima su potrebne pauze, i to nije nužno igra sa nultim zbirom. Poštujte međusobne životne faze. Na primer, bake i deke mogu zakasniti i zato što su čuvali svoje unuče.
4. Objavite fiksne stavke u kalendaru
Nakon korone, hibridni rad je postao rasprostranjeniji na mnogim radnim mestima, gde su dani rada od kuće postali opšteprihvaćena praksa. Dobra je ideja da u kalendar unesete fiksne dane kada radite od kuće, na primer utorak i četvrtak. Na taj način ćete izvući više iz dana nego ako je rad fluidan sa nekoliko dana tu i tamo.
5. Pravite pauze
Budite svesni da pravite male pauze tokom dana. Konkretno, možete piti manje šoljice kafe kako biste češće odlazili do aparata za kafu, gde možete da ćaskate sa kolegama. Dokazano je da ćete biti srećniji i efikasniji sa više kratkih pauza tokom radnog dana.
6. Iskoristite svoj odmor maksimalno
Skloni smo da natrpamo mnogo posla u naš kalendar neposredno pre nego što odemo na odmor, kako bismo se opustili nakon dobro obavljenog posla. Ali to ima suprotan efekat, jer telu treba nekoliko dana da se vrati u formu. Zato obavezno polako smanjite obim posla tokom odmora, a takođe uključite i dan pauze pre nego što ponovo počnete da radite nakon putovanja. Na ovaj način možete izvući pun potencijal iz svog odmora.
7. Kvalitet iznad kvantiteta
Nakon korone, hibridni rad je postao rasprostranjeniji na mnogim radnim mestima, gde su dani rada od kuće postali opšteprihvaćena praksa. Dobra je ideja da u kalendar unesete fiksne dane kada radite od kuće, na primer utorak i četvrtak. Na taj način ćete izvući više iz dana nego ako je rad fluidan sa nekoliko dana tu i tamo.
5. Pravite pauze
Budite svesni da pravite male pauze tokom dana. Konkretno, možete piti manje šoljice kafe kako biste češće odlazili do aparata za kafu, gde možete da ćaskate sa kolegama. Dokazano je da ćete biti srećniji i efikasniji sa više kratkih pauza tokom radnog dana.
6. Iskoristite svoj odmor maksimalno
Skloni smo da natrpamo mnogo posla u naš kalendar neposredno pre nego što odemo na odmor, kako bismo se opustili nakon dobro obavljenog posla. Ali to ima suprotan efekat, jer telu treba nekoliko dana da se vrati u formu. Zato obavezno polako smanjite obim posla tokom odmora, a takođe uključite i dan pauze pre nego što ponovo počnete da radite nakon putovanja. Na ovaj način možete izvući pun potencijal iz svog odmora.
7. Kvalitet iznad kvantiteta
Nije plus imati kalendar prepun događaja. Studije takođe pokazuju da nam najviše sreće daju smisleni ljudski odnosi. Provodite vreme sa dobrim prijateljima, porodicom i decom umesto da negujete što više poznanstava. I ostavite telefon u džepu kada ste sa svojom decom - ona to zaista primećuju.